„Свет је узбуркан духом рата. Пророчанство из једанаестог поглавља Данилове књиге готово је достигло своје потпуно испуњење. Ускоро ће се догодити призори невоље о којима се говори у пророчанствима.“ 9. Свед., ориг. стр. 14 (9Т 14)
„Читајте Данилову књигу. Присетите се, тачку по точку, историје тамо представљених царстава. Гледајте државнике, већа, моћне војске, и видите како је Бог понизио понос људи и људску славу положио у прах.“ Свед. за проп., ориг. стр. 112 (ТМ 112)
„Бог жели да се ослањамо на њега, а не на човека. Он жели да имамо ново срце; дао би нам откривења светлости с Божјег престола.“ Свед. за проп., ориг. стр. 111 (ТМ 111)
„Светлост коју је Данило примио од Бога дата је посебно за ове последње дане. Визије које је видео на обалама Улаја и Хидекела, великих река Сенарских, сада су у процесу испуњења и сви проречени догађаји ускоро ће се остварити.“ Свед. за проп., ориг. стр. 112 (ТМ 112)
„Јерусалим је приказ онога што ће црква бити ако одбије да хода у светлости коју јој је Бог дао. Јерусалим је био почаствован од Бога као чувар светих истина. Али његов народ је изопачио истину и презрео све молбе и упозорења. Нису поштовали Његове савете. Предворја храма била су окаљана трговином и пљачком.“ 8. Свед., ориг стр. 67 (8Т 67)
„Онима који се хвале својом светлошћу, а не ходају у њој, Христос каже: „Али, ја вам кажем: Тиру и Сидону биће подношљивије на Дан суда него вама. И ти, Капернауме [Адвентисти седмог дана, који сте имали велику свјетлост], који си се до неба узвисио [у погледу привилегије], до пакла ћеш се стровалити! Јер да су се у Содому догодила силна дела која су се у теби догодила, остао би до данас. Али ја вам кажем да ће земљи содомској бити подношљивије на Дан суда него теби.” У то је време Исус проговорио и рекао: “Хвалим те Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних [по њиховој личној процени], а открио то простима.“ Преглед и гласник, 1. август, 1893. (RH Аugust 1, 1893)
„Човек који одбацује реч Господњу, који настоји да успостави свој сопствени пут и вољу, кида на комаде гласника и поруку коју Бог шаље да му открије његов грех... „Непосвећени проповедници сврставају се против Бога. Славе Христа и бога овога света у истом даху. Док наизглед примају Христа, они прихватају Вараву и својим делима говоре: „Не овај, него Варава.“ Нека припазе сви који читају ове редове. Сотона се хвалио оним што може да учини." ... „Многи ће стајати за нашим проповедаоницама с буктињом лажног пророштва у својим рукама, запаљену пакленом буктињом Сотоне. Ако су сумња и неверство неговани, верни проповедници ће бити уклоњени од народа који мисли да зна тако много. „Када би и ти знао“, рекао је Христос, „барем у овај твој дан, оно што је за твој мир! Али је сада скривено од твојих очију.“ Свед. за проп. ориг. стр. 408, 409 (ТМ 408, 409)
„Сети се стога одакле си пао и покај се и чини прва дела. Иначе долазим к теби убрзо; и уклонићу твој свећњак с његовог места ако се не покајеш.“ Свед. за проп., ориг. стр. 450 (ТМ 450)
„Потчињен Богу Адам је требао да стоји на челу земаљске породице како би одржао начела небеске породице. То би донело мир и срећу. Али Сотона је одлучио да се супротстави закону да нико не „живи за себе.“ Он је желео да живи за себе. Настојао је да себе учини средиштем утицаја. Управо је то зачело побуну на небу, а човеково прихватање тог начела донело је грех на земљу. Кад је Адам сагрешио, човек се одвојио од средишта које је небо одредило. Демон је постао средишња сила у свету. Тамо где је требао да буде Божји престо, Сотона је поставио свој престо. Свет је положио своју покорност, као драговољну жртву, пред ноге непријатеља.“ 6. Свед., ориг. стр. 236 (6Т 236)
„Израелски народ је направио свој избор. Показујући на Исуса рекли су: „Не овај човек, него Варава.“ Варава, разбојник и убица, био је представник Сотоне. Христос је био Божји представник. Христос је био одбачен; Варава је био изабран. Вараву ће и имати. Овим избором су прихватили онога који је од почетка био лажов и убица. Сотона је био њихов вођа. Као народ они ће спроводити његова наређења. Његова дела ће чинити. Његову власт морају подносити. Тај народ који је изабрао Вараву уместо Христа осећаће Варавину окрутност до краја времена.“ Жеља векова, ориг. стр. 738 (DА 738)
„Многи су неговали идоле у својим срцима и чинили безакоње које их је одвојило од Бога и учинило да буду у тами. Видела сам само неколицину оних који су стајали у светлу да имају разборитост и духовност да открију ове каменове спотицања и уклоне их с пута. Људи који су на врло одговорним положајима у средишту дела спавају. Сотона их је паралисао како се његови планови и преваре не би могли разабрати док је активан да ухвати у замку, превари и уништи.“ 2. Свед., ориг. стр. 439 (2Т 439)
„Те ноћи сањала сам да сам била у Батл Крику и гледајући кроз стакло на вратима видела сам поворку која је корачала према кући, два по два. Изгледали су строго и одлучно. Добро сам их познавала и окренула сам се да отворим врата салона да их примим, али помислила сам да поново погледам. Призор се променио. Поворка је сада изгледала као католичка процесија. Један је у својој руци носио крст, а други трску. Како су се приближавали, онај који је носио трску направио је круг око куће и трипут рекао: „Ова кућа је проказана. Ствари морају бити заплењене. Оне говоре против наше свете уредбе.“ Обузео ме страх и портрчавши кроз кућу изашла сам на северна врата и нашла се усред групе људи од којих сам неке познавала, али се нисам усуђивала да им проговорим ни речи због страха да ме не издају. Тражила сам мирно место где бих могла плакати и молити се, без да ме прате жељне, радознале очи где год да се окренем. Непрестано сам понављала: „Кад бих само могла схватити ово! Кад би ми рекли шта сам рекла или учинила!“ „Пуно сам плакала и молила се док сам гледала како плене наше ствари. Покушала сам да видим саосећање или сажаљење према мени у погледима оних око мене и запазила на неколицини оних за које сам мислила да би причали са мном и тешили ме, да су се бојали да их други не би опазили. Покушала сам да побегнем из гомиле, али видевши да ме посматрају прикрила сам своје намере. Почела сам гласно плакати и говорити: „Кад би ми само рекли шта сам учинила или рекла!“ 1. Свед., ориг. стр. 577-8 (1Т 577-8) (написано 1867., овде можемо јасно видети да је с. Вајт добро познавала ту браћу. Бог је одлучио да прикаже водећу браћу цркве тог времена као Језуите, љуте што је неко говорио против њихове свете уредбе. Тако видимо да је Сотона поставио свој престо тамо где је требао да буде Божји престо).
„Јер си ти у срцу свом рекао: ‘Узаћи ћу у небо, уздићи ћу престо свој поврх звезда Божјих; и ја ћу сести на гору заједнице у крајевима северним. Узаћи ћу поврх висина облака, ја ћу бити попут Свевишњега.’“ Исаија 14:13,14
„Велик је ГОСПОД, и нека буде силно слављен у граду Бога нашега, на гори светости своје. Дивна због положаја, радост земљи свој, гора Сион, на северним странама, град Цара великога.“ Псалам 48:1,2
„И унесе Ковчег у Шатор, и објеси завјес , те заклони Ковчег са свједочанством, као што бјеше заповједио ГОСПОД Мојсију. И намјести сто у шатору од састанка на сјеверну страну Шатора, пред завјесом, и постави на њему хљеб пред ГОСПОДОМ, као што бјеше заповједио ГОСПОД Мојсију. И намјести свијетњак у шатору од састанка према столу на јужну страну Шатора.“ 2. Мој.40:21-24
„И испружио је обличје руке, и ухватио ме за прамен на глави мојој. И дух ме је подигао између земље и неба те ме понео Божјим виђењима у Јерусалим, на врата унутрашњих градских врата што гледају према северу, где је био престо кипа љубоморе који изазива на љубомору. И гле, слава Бога Израелова је била онде, према виђењу што сам га видео у равници. Тада ми је он рекао: “Сине човечји, подигни сада очи своје према северу.” Тако сам подигао очи своје према северу, и гле: на улазу северно на вратима код жртвеника био је онај кип љубоморе на улазу. Надаље ми је рекао: “Сине човечји, видиш ли ти шта они раде? Баш гњусобе велике што их дом Израелов овде чини да би ме удаљио од Светиње моје? Али окрени се још једном и видећеш још веће гњусобе.” ... Тако сам ушао и погледао. И гле, свакакви примерци гмизаваца и гнусних животиња, и сви идоли дома Израелова насликани по зиду свуда унаоколо. ... Тада ми је рекао: “Сине човечји, видиш ли шта у тами раде часни старци дома Израелова, свако у својој осликаној одаји? Јер они говоре: ‘ГОСПОД нас не види. ГОСПОД је напустио земљу.’ ” ... Затим ме је довео на улаз врата Дома ГОСПОДЊЕГА што су била према северу. И гле, онде су седеле жене плачући за Тамузом. [упореди с Отк 18:1-5) ... Такође је и на моје уши повикао јаким гласом говорећи: “Наведите оне који управљају над градом да се приближе, баш свакога да држи у својој руци своје оружје које уништава.” И гле, дошла су шесторица људи из смера Виших врата, која леже према северу, свако да држи оружје своје које убија у руци својој. А међу њима био је један човек одевен у лан, с писарским прибором на боковима својим. Затим су ушли и стали код мједеног жртвеника.“ Јзекиљ 8:3,4,5,6,10,12,14 и поглавље 9:1,2
„Они који примају чист знак истине, утиснут у њих силом Светог Духа, представљеним знаком човека обученог у лан, су они „који уздишу и плачу због свих гадости које се чине“ у цркви. ... Међутим, општи покољ свих оних који тако не виде широку супротност између греха и праведности, и не осећају као они који стоје у Божјем савету и примају знак, описан је у наредби петорици људи с оружјем за убијање: “Идите за њим кроз град и ударите...“ 3. Свед., ориг. стр. 267 (3Т 267)
„Чим Божји народ буде запечаћен на својим челима – то није неки печат или знак који се види, већ утврђивање у истини, и умно и духовно, тако да их ништа не може поколебати – и припремљен за решетање, оно ће доћи. Уствари, оно је већ почело; Божје казне већ сналазе ову земљу како би нас опоменуле да знамо шта долази.“ Библијски коментари, св. 4, ориг. стр. 1161 (4BC 1161)
„Мало по мало се Сотона препуштао жељи за самоузвишењем. Свето писмо каже: „Срце ти се узвисило због лепоте твоје, мудрост си своју искварио због сјаја свога.“ „Јер си ти у срцу свом рекао: „...уздићи ћу престо свој поврх звезда Божјих... ја ћу бити попут Свевишњега.“ ... „Позивам наше људе да проуче двадесет осмо поглавље Jeзекиља. Приказ који је овде направљен, иако се првенствено односи на Луцифера, палог анђела, има ипак шире значење. Није описано једно биће, већ општи покрет којег ћемо бити сведоци. Верно проучавање овог поглавља требало би да наведе оне који траже истину да ходају у свој светлости коју је Бог дао свом народу, како не би били заведени преварама ових последњих дана.“ Библијски коментари, св. 4, ориг. стр. 1162 (4BC 1162)
„Реч ГОСПОДЊА ми проговори по други пут и рече ми: “Шта видиш?” Ја одговорих: “Видим према северу котао који ври.” И ГОСПОД ми рече: “Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.“ Јеремија 1:13,14 (такође, молим прочитај до стиха 19)
„Реч ГОСПОДЊА проговори Језекиљу, сину Вузијеву, свештенику, у земљи Халдејској на реци Хевару. Онд би над њим рука ГОСПОДЊА. Ја погледах, и гле, силан ветар дође са севера, и густ облак и сноп пламена, који сипаше на све стране блиставу светлост, у чијиј се средини сјајише нешто као иглађен бакар извађен из огња. У средини бијаху још четири жива створења која на очи бејаху налик на човека. Свако од њих имаше четири лица, и свако је имало четири крила.“ Језекиљ 1:3,4,5,6 (такође, молим прочитај поглавља 2 и 3 и упореди то с Откривењем, поглавља 4 и 5)
Не смемо заборавити да смо ми од незнабожаца накалемљени на питому маслину и да смо ми духовни Израел и да понављамо њихову историју. Тако су и греси телесног Израела такође греси духовног Израела (идолопоклонство и служење боговима овога света, како је приказано у 8. поглављу Језекиља). Стога се јасно види да се 9. поглавље односи на запечаћење 144000 од духовног Израела. Такође и петорица људи са смртним оружјем су већ дуже време на делу и скоро ће га завршити (ако већ и нису).
У проучавању горе наведених текстова, користећи наше духовно опажање, можемо јасно да видимо разлоге борбе приказане у 11. поглављу књиге пророка Данила: борбе између Јужног цара и Северног цара.
Треба да разумемо да се Јерусалим понекад називао света гора, а понекад мрзост и опустошење. Исто је тако и са севером. Понекад се спомиње као „гора Сион на северној страни“... (Псалам 48:1.2), а понекад је Сотона приказан на тој гори као у Исаији 14:13,14. Такође видимо да су, као и код некадашњег телесног Израела, њихови свештеници узели туђу ватру у своје руке (3. Мој.10:1), тако и код данашњег духовног Израела с. Вајт описује наше водеће људе како имају буктињу лажног пророштва у својим рукама запаљену пакленом буктињом Сотоне.
Језекиљ 8. поглавље описује велико отпадништво Божјег народа који се окреће обожавању идола. Такође, у 11. поглављу Данила читамо о превари и борбама, о случајевима где ће за једним столом говорити лажи и ласкати и радити преварно и видимо овај пандан у духовном Израелу где је с. Вајт видела водећу браћу коју је добро познавала и којима би отворила врата, али су се претворили у католичку процесију. „Али ће га гласови с истока и са севера смести, те ће изаћи с великим гњевом да погуби и затре многе.“ Зашто гласови с истока и са севера? Треба да разумемо да је 12. поглавље Данила наставак 11. поглавља. У време смртног декрета када Сотона, у облику људских бића, крене да уништи Божји народ, „Михајло“ ће „устати“. И који ће га „гласови“ узнемирити? Када Божји народ буде избављен и чује Божји глас који говори о дану и часу Његовог доласка, он ће изаћи да поново покуша да их уништи. „Због нашег срећног, светог стања зли су били бесни, и жестоко би појурили да дигну руке на нас да нас баце у тамницу, али ми бисмо подигли руке у име Господње, а они би беспомоћно пали на земљу. Тада је Сотонина синагога знала да нас је Бог љубио...“ 1. Свед., ориг. стр. 59 (1Т 59) Такође, у задњем стиху 11. поглавља читамо: „И разапеће шаторе двора својега међу морима на красној светој гори; и кад дође к своме крају, нико му неће помоћи.“ Према Откривењу 18:2,3, он је већ разапео шаторе свог двора на славној светој гори. Тек након делимичног васкрсења зли увиђају да су преварени од стране својих вођа (Вараве) које су изабрали. Проглашење дана и часа Његовог доласка је време страха за Сотону и његове следбенике.
„Изговорене речи не схватају сви, али лажни стражари јасно их разумеју. Они који су још недуго пре тога били толико лакомислени, толико хвалисави и пркосни, толико победоносни у својој окрутности према народу који држи Божје заповести, сада су преплављени запрепашћењем и дрхте у страху. Њихови јауци чују се изнад звукова природних сила. Демони признају божанство Христа и дрхте пред Његовом силом, док људи у крајњем страху пузајући моле за милост.“ Велика борба, ориг стр. 455 (GC 84, 455)
Питање које би требало да буде најважније у уму сваког појединог Адвентисте седмог дана је: Да ли је он већ разапео шаторе двора својега међу морима на красној светој гори? Откривење 17:15 нам говори да воде представљају народе. Да ли је Сотона разапео свој двор (или, да ли има потпуну власт) између два мора (или су се два главна народа ујединила под шатором екуменизма или политичког јединства, и тиме утичу на красну свету гору)?
„Видех другога анђела где силази с неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове. И повика јаким гласом, говорећи: паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистих и мрских; јер отровним вином курварства својега напоји све народе.” Отк 18:2,3
„Свима је потребна мудрост да пажљиво истраже тајну безакоња која игра тако велику улогу у завршетку овоземаљске историје...“ Свед. за проп., ориг. стр. 117 (ТМ 117) Ако верујемо као што је написано, да ће се историја поновити у вези Човека безакоња, да ли је могуће да ће други човек безакоња још једном сести у ономе што је данас Црква Божја као што се догодило током 1260 година? То би значило да ће човек безакоња седети у лаодикејској цркви. Можемо ли судити о карактеру цркве Адвентиста седмог дана према њеним плодовима? Приказује ли њен карактер и стање весник из Отк. погл. 18? Сваки истински Адвентиста седмог дана зна да је тај анђео једном сишао на Генералну конференцију Адвентиста седмог дана 1888. године. Шта се тамо заправо догодило? Претходно смо прочитали: „Човек који одбацује реч Господњу, који настоји да успостави свој властити пут и вољу, кида на комаде гласника и поруку коју Бог шаље да му открије његов грех.“ Видимо да се ово испунило 1888. год. као и у старозаветна времена међу Божјим народом. И, као што је мудар човек рекао: „Нема ништа ново под сунцем.“ Као што је телесни Израел изабрао Вараву у старо време, тако смо ми као народ направили свој избор и Христос је одбачен.
Опоменути смо да добро проучимо тајну безакоња. Тајна указује да је нешто учињено у тајности. Ова тајна је почела да делује у првој апостолској цркви. Читамо да се Павле борио против лажне браће (2 Кор 11,26). Читамо да је Павле тада обавестио своју браћу да ће између њих доћи људи који ће учити лажне науке како би одвратили поглед с Христа на себе (Дела 20:30). То значи да пре него што човек безакоња поново седне у цркву, мора доћи до отпадања од истине. То се у почетку ради тајно. Да би се ово поново догодило, то се мора испунити непосредно пре Христовог другог доласка, јер читамо да, „...тада ће се открити Безаконик којега ће Господ затрти дахом уста својих и уништити сјајем свога доласка.“ 2. Сол. 2:8. Општепознато је да непосредно пре Христовог доласка, Католичка црква није и не може бити Божја црква у којој је проречено да седи човек безакоња.
Да бисмо боље разумели стање свих Адвентиста седмог дана, морамо препознати чињеницу да сада постоје три светске цркве Адвентиста седмог дана, све организоване на хијерархијски начин. Ту су и одвојена браћа која више не желе да пију отровно вино и међу којима има искрених душа. Они виде велико отпадништво међу Адвентистима седмог дана. Сада ћемо изнети неколико примера ових лажних учења како их до данас уче и тумаче цркве Адвентиста седмог дана.
Јасно се може видети да су све три цркве прихватиле тумачење Данила и Откривења које је изнео Урија Смит, који је само користио овоземаљску политичку историју да покрије пророчанства која је Христос симболично показао својим слугама пророцима.
Такође смо прочитали да: „Ако постоји тачка истине коју не разумете, око које се не слажете, истражујте, упоређујте писмо с писмом, дубоко усеците окно истине у руднику Божје речи. Морате положити себе и своја мишљења на Божји олтар, одбацити своје унапред створене идеје и допустити да небески Дух уводи у сву истину.“ Свед. за проп., ориг. стр. 476 (ТМ 476)
У својој књизи о Данилу и Откривењу, Урија Смит тврди да нас седам труба обавештава о рату и политици у свету. Такозвани „Реформни покрет“ штампао је у својој суботношколској лекцији из маја 1937. год., „Кога представљају сунце, месец и звезде? Отк 8:12“ Одговор је пронађен у белешци испод питања - „Симболи сунца, месеца и звезда односе се на велике вође Римског царства, његове цареве, сенаторе и већа. Римско царство је пало 476. године када се сунце тог царства угасило остављајући само накратко мања светла док су владали сенатори.“
Чврсто верујем да ако би се Генералне конференције све три цркве Адвентиста седмог дана окупиле, оне не би могле пронаћи ни један библијски стих ни једну реч из пророчанства Елен Вајт да потврде горе наведено са „тако говори Господ“. Световне вође и царства Библија је увек приказивала као звери, дивље и питоме. Ово се јасно може видети у Данилу, поглављима 7 и 8. Ево неких симбола које Бог користи да прикаже свој веран народ или своју цркву. Прочитајте следеће стихове и упоредите писмо с писмом: 1. Мој. 15:5 и 37:9,10, Песма над песмама 6:9, Данило 8:10, Отк 1:20 и 12:1. Бог је употребио небеска светла, сунце, месец и звезде, да симболично прикаже свој прави, искрени народ – оне који би требали да буду светла која ће обасјати ову земљу.
Даље, у 5. питању исте, горе наведене лекције, читамо: „Које је речи Виделац употребио да опише трећу трубу? Отк 8:10,11.“ Одговор се опет може наћи у белешци испод - „звезда звана Пелен у овој труби симболизује Атилу Хуна, који је произвео такво разарање Римског царства. Цео његов поход показао се као сјајни метеор на небу.“ Сигурна сам да Атила Хун, који је починио такав покољ и помогао да се уништи Римско царство како би успоставио своје властито царство, никада не би могао бити приказан као велика звезда с неба која је горела као светиљка. Он би припадао оној линији дивљих звери приказаних у Данилу 7. Истина је да у Отк 12:3.4 читамо да је Сотона оборио трећину звезда, међутим, пре пада оне су биле истински носиоци светлости за Бога. Али Атила Хун никад није био носилац небеске светлости нити је дошао испред Божјег престола. Такође не читамо да је чинио икаква добра дела показујући тиме висок морални карактер. Он је, као звезда Пелен, пао на „трећину река и на изворе вода.“ Како видимо да су реке и извори мање водене површине, то би значило да је Атила пао на мање земље, јер читамо у другој труби да је велика гора бачена у море и једна је трећина мора постала крв. Дакле, Атила, разарач Римског царства, требао је да буде приказан у Библији како пада на велико море, а не на мање реке и изворе. Ипак, водство све три цркве Адвентиста седмог дана прихватило је ово Уријино тумачење као истину. Ако бисмо заиста упоредили писмо с писмом, открили бисмо да Библија тумачи саму себе.
Затим, лекција наставља - „звук друге трубе очигледно се односи на инвазију и освајање Африке, а потом и Италије, од стране Генсерика, цара Вандала. Његова освајања била су углавном поморска, а његови тријумфи били су "као велика гора огњем запаљена, бачена у море". У Откривењу 8:8 читамо да је „други анђео затрубио, и као велика гора огњем запаљена би бачена у море; и трећина мора постаде крв.“ Било би добро да одемо на обале мора и замислимо да дословна трећина тог мора, докле год поглед сеже, постаје крв. За то би требало да милијарде људи умру. Али то није био случај. То није био случај чак ни у Првом ни у Другом светском рату у којима је у морима страдао већи број људи него икада пре. Човек не може а да се не зачуди како водство АСД цркава то може да прихвати и томе учи своје чланове. Бог не може запечатити таква чела која су опијена овим отровним вином.
Пошто би било предуго писати о свакој труби, погледајмо седму и видимо да ли нас обавештавају те трубе о овоземаљском рату и политици или о стању седам цркава у хришћанској ери. У Отк 11:15-19 читамо о седмој труби. Стихови 15 и 17 нам говоре како је цело небо славило Бога и Христа јер су царства света постала Њихова царства. У Раним списима, ориг. стр. 55 (ЕW 55), читамо: „Тада је подигао десницу, и зачули смо Његов љупки глас како говори: „Причекајте овде; идем своме Оцу да примим царство; чувајте своју одећу неупрљаном, а Ја ћу се ускоро вратити са свадбе и узети вас к себи.” Тада су кола од облака, с точковима попут пламеног огња, окружена анђелима, стигла до места где је био Исус. Он је ушао у кола и одвезао се у Светињу над светињама где је седео Отац.“
У 18. стиху читамо да су се народи разгневили и да је дошао Његов гнев и време да се мртвима суди. С. Вајт је писала о овом суду у ВБ (1884.) под насловом „Истражни суд“. Читамо у 19. стиху да се „И отвори се црква Божја на небу, и показа се ковчег завета његова у цркви његовој..“ Ово је показано ЕГВ и може се наћи у Раним списима (ЕW) под насловом „Отворена и затворена врата“. Тамо читамо: „Показано ми је да се Божје заповести и сведочанство Исуса Христа у вези са затвореним вратима не могу одвојити једно од другог, и да је време кад Божје заповести треба да заблистају у свом пуном значају и кад Божји народ треба да буде стављен на пробу у погледу истине о суботи настало кад су се отворила врата Светиње над светињама у небу, где се налази ковчег са десет заповести. Та врата се нису отворила све док Исус није завршио своје посредовање у Светињи - 1844. године.“
Овде видимо ко је трубио и где је трубио. Речи седме трубе могу се пронаћи у књигама ЕГВ. Тако знамо да је од 1844. год. почела да труби седма труба. Од тада па до данас, имали смо два велика светска рата у којима су хиљаде умрле у морима и океанима. Ипак, не налазимо ни једну реч у седмој труби да вода постаје крв. Морамо разумети ову трубу јер живимо у њеном времену. Сада можемо видети да ли нам ова труба говорио рату и политици или осликава стање цркве. Такође је лако видети да се претходне трубе исто односе на Божју цркву. Ови трубачи су стајали пред Божјим престолом и онде су примали своје поруке које су требале да буду објављене Божјем народу. Ове трубе немају никакве везе с ратовима на овој земљи.
У 5-ој труби Јован је поново видео да је звезда пала са неба, што значи да је неко од вођа Божјег народа који је пре трубљења те трубе био носилац светлости истине за његово време, одбацио звук трубе која је приказивала право стање Његовог народа и пао. Шта се догађа када вођа у цркви подигне свој глас против трубача? Не делује ли његов утицај на његову заједницу?
Можда сте се питали шта скакавци приказују. Упоредите овај стих с Наумом 3:17, „Главари су твоји као скакавци, и војводе твоје као велики скакавци...“ Урија Смит тврди да је дим који се спомиње у петој труби симбол турске религије. Ипак, он тврди да је дим споменут у шестој труби прави (дослован) дим јер су тада Турци имали ватрено оружје па када су пуцали излазио је дим.
Што се тиче 200 000 000, Урија Смит нам каже да није битно да разумемо значење тог броја. То је вероватно зато што нигде у светкој историји није могао да нађе ни једну државу с толиким бројем добро наоружане војске. Ова 6. труба је трубила у време Вилијама Милера.
„Анђео је рекао: „Ако светлост дође и та светлост буде занемарена или одбачена, тада долази осуда и Божје неодобравање; али пре него светлост дође, нема греха, јер нема светлости коју би могли одбацити.” 1. Свед., ориг. стр. 116 (1Т 116) Тако је и с трубљењем свих труба. Очигледно је да је језик седам труба врло сличан језику седам зала. Такође, у трубљењу труба видимо да је захваћена углавном једна трећина. То значи да су казне биле помешане с милошћу. Али у седам зала, када више нема милости, не спомиње се реч трећина. Да смо исправно разумели седам труба, разумели бисмо исправно и седам зала. Тако бисмо били у стању да опоменемо свет поруком трећег анђела која упозорава да ће они који отпадну примити зла. Али како можемо пренети ову поруку свету и упозорити их на оно што ће задесити невернике, ако не знамо која су то зла?
Лажи и превара су производ Сотоне, оца лажи. Сотона је најуспјешнији када ослепи духовни вид вођама Божјег народа, како читамо у Отк 3:17. Јер већином вође цркава проповедају Христа а у срцу им је Варава, што значи мало са Христом и мало са Варавом тј.са сотоном. Врло је ретко да се народ уздигне изнад свог вође. Врло је ретко да овај народ неће изабрати мало Вараву, а мало Христа. Али таква дела Дух Свети означава као духовни блуд. „Јер отровним вином курварства својега напоји све народе; и цареви земаљски с њом се курваше...“ Чим је такво стање код Божјег народа, онда је сигурно да је сотона сео на Гори зборној (у заједници) на страни северној. Тамо где је требао бити Исус, сео је Сотона. Да, сотона је и разапео шаторе на красној светој гори (Дан. 11, 45). И тако постаје стан ђаволима и тамница сваком духу нечистоме... Ипак то није све.
У својој југословенској суботношколској лекцији од 9. до 15. јула 1989., АСД црква тврди, „седам глава на звери представљају Египат, Сирију, Вавилон, Медо Персију, Грчку, пагански Рим и папски Рим.“ Овде видимо да су исписани коментари за звер из Откр. 13 и 17.поглавља. У 9. стиху 17. поглавља читамо, „...седам глава јесу седам гора на којима жена седи.“ Питање: Да ли је жена у Откр. 17,6 постојала за време овде споменутих царстава? Жена, која је пијана од крви светих, представља Католичку цркву и то сви АСД верују. Али, питам, како то да Библија каже да жена седи на ових седам глава, кад Католичка црква није ни постојала за време Египта, Сирије, Вавилона.. ? Имајмо на уму да је ову лекцију проучавало преко седам милиона чланова те цркве. Већина од тих седам милиона није ни доводила у питање те изјаве, већ их је једноставно прихватила као истину. Погледајмо сада објашњење друге „Реформне“ цркве Адвентиста седмог дана. Они тврде да 7 глава на звери из Откр.17 представљају „седам облика владавине који су постојали у Римском Царству: (1) краљевски, (2) конзуларни, (3) децемвиратски, (4) диктаторски, (5) тријумвиратски, (6) ) царски и (7) папски. Краљеви, конзули, децемвири, диктатори и тријумвири прошли су до Јованових дана. Он је живео под царским уређењем.“ Па опет питање: Како је могла жена (Католичка црква) да седи на свих седам глава ако је Јован наводно живео у време 6.?
Јован је посматрао визију жене која седи на свих седам глава. Док он то гледа, призор се одвија и пет их пада. То не значи нужно да је пет пало пре него што је Јован видео визију, јер визија прориче будућност, као што је записано на почетку књиге Откривења, „Откривење Исуса Христа које даде њему Бог, да покаже слугама својима шта ће скоро бити.“
Невероватна је ствар да више од сто година људи пију ово отровно вино. Неки тврде да нас пророчанства не спасавају, него Христос нас спасава. Али Христос је у пророчанствима и ми не можемо одвојити Христа од пророчанстава. У ВБ (1884) ориг. стр. 232 (GC 232), читамо, „Кад су цркве презреле савет Божји и одбациле адвентну вест и Господ је њих одбацио.“ Овде видимо да је Бог одбацио њих због одбацивања пророчанства.
Читамо да је седам глава седам гора на којима жена седи. Потражимо другде у Библији тумачење "горе": Исаија 27:13 и 30:29, Данило 9:16, Захарија 8:2. Читамо у Библији да је Јерусалим понекад био света гора, а понекад мрзост и опустошење (спомиње се у Матеју 24:15) где стоји на светом месту. Стога је очигледно да је Бог користио симболе (у овом случају горе) да прикаже своју цркву. Приказао их је и као цареве и главе. Те цркве су такође приказане у 2. и 3. поглављу Откривења. Шта Верни сведок каже о Божјој цркви у седмом или садашњем временском периоду? Та црква тврди да је "богата и обогатила се и ништа јој не треба." (охолост и узвишење) То је карактер вођа Божјег народа у овом седмом периоду. Тај карактер је описан и у Језекиљи 16:13, 14 и 15. Зар није тај исти грех избачен са неба? То је био и грех човека безакоња који је сео у цркву Божју када су се увукли људи који су говорили изврнуту науку и одвратили вернике од Христа према себи. Зар нисмо опоменути да проучавамо тајну безакоња јер ће се историја поновити? Ако је тада човек безакоња сео у цркву Божју онда је сигурно да ће опет човек безакоња сести у цркву Божју сада у Лаодикејској цркви АСД по имену.
Трубе се разликују јер у сваком временском периоду Сотона користи различита лажна учења и преваре, али их облачи у нову светлост како би их људи радо примили. Он пажљиво проучава Свето писмо и зна које ће поруке доћи Божјем народу. Стога он осмишљава лажна учења с намером да осујети надолазећу светлост с неба. Тако, када трубач затруби, црквене вође и чланство спремни су да ратују против ње и раскомадају весника. Нико не воли да чује у шта је запао, чак и ако је порука надахнута Духом Светим. Знамо да свака кап отровног вина доноси смрт. Ово су оружја за убијање која су носила петорица људи у Језекиљ 9. Пета, шеста и седма труба се требају дубље проучавати. Знамо да живимо у времену шестог печата, па немојмо ни помишљати да је падање звезда било само буквално и да то није и данашња слика свих који су одбацили последњу опомену милости из Отк.18. Да, те пале звезде су и они (Отк 6:12,13). Овим не желим да кажем да претходне четири трубе нису важне. Да нису важне, онда Сотона не би дао све од себе да користи лажне веснике да нас увере да се те трубе односе на рат и политику.
Водство цркава Адвентиста седмог дана прекрило је тамом шест поглавља Откривења. То су: 8., 9., 13., 16., 17. и 18. Међутим, могу слободно рећи да су делови 14. поглавља такође замагљени. Управо су то поруке које треба да припреме вернике за Христов други долазак. „Вест трећег анђела неће бити схваћена, светлост која ће обасјати земљу својом славом биће названа лажном светлошћу од стране оних који одбијају да ходају у њеној напредној слави. Посао који је могао бити обављен остаће неучињен од стране оних који одбијају истину, због њихове невере. Молимо вас, који се противите светлости истине, да се макнете с пута Божјих људи. Нека их с неба послата светлост обасја јасним и постојаним зрацима.“ Преглед и гласник, 27. маја, 1890. (RH Маy 27, 1890) И, чим је вест трећег анђела у некој магли, онда свакако да је још више замагљена вест четвртог анђела из отк.18. Само повремено наиђем на некога међу одвојеном браћом који разуме шта је икона звери. Али већина се клања тој икони а то не виде јер су им вође погрешно објаснили. И зато Адвентисти очекују да ће та икона бити напољу а не изнутра. „Икона звери представља друго религиозно тело одевено сличном силом.“ ВБ (1884) ориг. стр. 278 (GC84 278) Тако видимо да је икона звери слична Католичкој цркви, али је друго верско тело одевено сличном силом за прогањање неистомишљеника које сматра јеретицима.
Погледајмо Данила 2. поглавље у вези великог кипа. Урија Смит пише да је вавилонско царство трајало од 606. пр. Хр. до 538. пр. Хр. Следила је Медо Персија од 538. пр. Хр. до 331. пр. Хр. Након тога, грчко царство трајало је од 331. године пр. Хр. до 161. године пр. Хр., након чега је уследило Римско царство или страшна звер која није имала сличности са земаљским зверима па је Данило описао ову звер у детаље и њена дела. Дакле, за време Вавилонског царства дошла је Медоперсија и срушила Вавилонско царство; у време Медоперсије дошло је Грчко царство и срушило Медоперсију и тако редом, али читамо да цео (кип) лик још увек стоји све док камен, одваљен без руку, не удари у стопала кипа. Тада, и само тада, цео кип пада на земљу. Кад питам водство разних цркава како то да кип још увек стоји, они онда кажу да то има „двоструко значење“. А кад питам шта је то друго значење, немају одговор. Зато што су значење лика (кипа) применили само на светска царства и никога више. Међутим, не могу да порекну да цео кип још увек стоји. Запазите такође да је камен одваљен од горе. Тај камен није одвалила од горе ниједна човечија рука. Да ли жена која седи на седам гора, седи и на овој гори од које је камен одваљен? А када камен удари у стопала и сатре цео лик, тај камен постаје гора која ће испунити сву земљу. А ко је тај камен? „оно (Христово царство) ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека.“(Дан.2,44) Значи, онај камен који руши цео лик, јесте Христово царство, тј. победници над свим државним и црквеним властима. То су они који и сада на земљи следе Исуса.
Погледајмо сада шта Свети Дух каже о стопалима и прстима лика. „Живимо у времену кад је свето Божје дело приказано стопалима лика у којима је гвожђе помешано са блатњавом иловачом. ...Гвожђе и иловача представљају мешање лукавства и моћи цркве и државе. Такво сједињење лишава цркаву сваке снаге. Заодевање цркве државним ауторитетом и примена силе имаће рђаве последице.“ Библ. ком., св. 4, ориг. стр. 1168 (4BC 1168) Такође у 1. Свед., ориг. стр. 360 (1Т 360), читамо: „Наш положај је представљен у лику Навуходоносоровом, који је он видео у свом сну. Ми личимо на оне прсте на нози лика, који су били од таквог материјала да се нису могли одржати уједињени. И ми смо разједињени и од трошног материјала који ће се распасти.“ Да бих потврдила испуњење овог пророчанства, прилажем неке материјале који доказују да се црква Адвентиста седмог дана обукла тј. „заоденула државним ауторитетом“. А шта је следеће...? „Тај дух прогонства, који су испољили незнабоштво и папство, опет ће се открити. Пророчанство објављује да ће ова сила рећи „онима што живе на земљи да начине икону звери”.(Откр.13,14) Та икона је направљена према облику прве звери или звери као леопард, која је приказана у Трећој анђеоској вести. Та прва звер представља Римску Цркву, једно црквено тело обучено у цивилну силу које има моћ да казни све који нису сагласни с њом.“ ВБ (1884), ориг. стр. 278 (GC84 278) „У испољавању те силе која обасјава земљу Божјом славом они ће видети само нешто што у својој слепоћи сматрају опасним, нешто што ће пробудити њихове страхове и они ће бити спремни да јој се одупру. Зато што Господ не ради према њиховим идејама и очекивањима, они ће се супротставити делу. “Зашто,” кажу они, “не бисмо познавали Духа Божјега кад смо у делу толико година?”—Зато што нису одговорили на упозорења, молбе Божјих порука, већ су упорно говорили: “Богат сам и обогатио сам се и ништа ми не треба.” Преглед и гласник, 7. новембра, 1918. (RH November 7, 1918; RH December 23, 1890)
Погледајмо још једну кап отровног вина. Такозвани „Реформни покрет“ је у својој лекцији од 21. октобра 1978., „Гласна вика и протестантски свет“, објавио питање: „Када ће се догодити потпуни пад у који су укључене све протестантске цркве? Откривење 18:2,3.“ Моје питање је: Да ли су Џонс и Вагонер имали погрешну адресу када су дошли са вешћу четвртог анђела на Генералну конференцију Адвентиста седмог дана 1888. год.? Према овој лекцији, требали су да оду у протестантске цркве са вешћу из Отк.18,2.3. Даље, други „Реформни покрет“ је у својој лекцији од 19. јуна 1999. објавио нешто врло слично, где пита зашто ће протестантске цркве доживети потпуни пад. Белешка уз то питање показује да су вође те цркве користили каснију, измењену верзију Велике борбе, а не оригиналну верзију из 1884. године. О овом предмету у каснијој верзији читамо: „Али вест другога анђела није се потпуно испунила 1844. године. Цркве су тада доживеле морални пад као последицу свог одбијања светлости адвентне вести, али тај пад није био потпун. ... ... Међутим, још се не може рећи: „Паде Вавилон... јер отровним вином блуда својега напоји све народе.“ Он то још није учинио.“ ВБ (1888) ориг. стр. 389 (GC88 389) Погледајмо сада штa оригинална (1884) верзија има да каже о овој теми.
„Кад су цркве презреле савет Божји и одбациле адвентну вест и Господ је њих одбацио. ... Велики грех за који је оптужен Вавилон је тај што је „отровним вином блуда својега напојио све народе”. Та чаша отрова коју пружа свету представља лажна учења која је прихватио због своје незаконите везе с великанима овога света. Пријатељство са светом квари његову веру и он заузврат, поучавањем доктринама које су супротне најјаснијим тврдњама Божје Речи, врши погубан утицај на свет. ... Да свет није безнадежно опијен вином Вавилона, мноштво би се осведочило и обратило помоћу јасних и оштрих истина Божје Речи. Грех непокајања света лежи пред вратима Цркве.“ ориг. стр. 232, 234, 235. Надаље, у Раним списима, ориг. стр. 245 (ЕW 245), читамо: „Објављивањем прве и друге анђеоске вести испунило се пророчанство. Они су то објавили у право време и извршили задатак који им је Бог наменио.“ Велика борба из 1884. потврђује ову изјаву на ориг. стр. 254 (GC84 254): „На сличан начин испунило се пророчанство у Првој и Другој анђеоској вести. Оне су биле дате у право време и извршиле су дело које је Бог намеравао да изврши кроз њих.“
Моје питање гласи: Ако је истина оно што водство све три цркве Адвентиста седмог дана тврди – да протестантске цркве још нису достигле потпуни пад, зашто их је онда Бог одбацио 1844. год.? Зашто је Исус затворио врата од првог оделења (Светиња) 1844 год и ушао у друго оделење (Светиња над светињама)? Не значи ли то да се протестантске цркве на корпоративној основи суочавају са затвореним вратима спасења? Чини ми се да све три цркве Адвентиста седмог дана покушавају да отворе врата за протестантске цркве која је Христос затворио. Већ више од 150 година протестантске цркве куцају на та врата. Оне немају светлост анђела из Откривења, поглавља 14 и 18. Они су одбацили светлост првог анђела и Бог је одбацио њих. Тако је и са три цркве Адвентиста седмог дана. Они су одбацили светлост последње опомене милости која се налази у Отк. 18, као нешто што се не односи на њих већ на протестанте. Пошто одбацују ову светлост и Бог одбацује њих.
Знам да све три цркве Адвентиста седмог дана верују да су 1888. год. Џонс и Вагонер донели вест о оправдању вером. Такође верују да је тамо сишао анђео из Отк. 18. Лако је разумети да анђео из Отк. 18 понавља вест другог анђела, и тај анђео долази или силази у лаодикејском периоду времена, а други анђео из Отк.14,8 је објавио своју вест у времену Филаделфије за онај народ тада. И резултат те вести је био да се 50 000 одазвало тој вести и напустило пале протестантске цркве.
„Шта је оправдање вером? То је Божје дело у полагању људске славе у прах и чињењу за човека оног што није у његовој моћи да учини за себе. Кад људи виде своју ништавност, спремни су да се обуку у Христову праведност.” Писмо 73, 1896 (Lt 73, 1896) Само ако прихватимо да се вест анђела из Отк. 18 односи на нас саме, Бог може положити нашу славу у прах. И тек тада нас може подићи и обући у хаљине - Христос, наша Праведност.“
Али нажалост, тај лаодикејски анђео који је невољан, несрећан, сиромашан, слеп и го и који тврди да је богат и обогатио се и ништа му не треба, истовремено тврди да је моћни анђео из Отк 18:1. Постоји велика разлика између ова два анђела. Један је сиромашан и го, други је моћан и расветљава земљу својом славом.
Историја нас је научила да сваки анђео или весник најпре вест узима за себе лично, а затим је објављују свом народу у својој цркви. Јован Крститељ и његови следбеници су то учинили. Лутер такође у својој цркви и Вилијам Милер у својој цркви прво су прихватили вест за себе. Али када Божја црква одбаци вест с неба, тада Бог одбацује ту цркву и шаље своју вест онима који ће је примити. Тада ће они који приме вест изнети на видело поквареност цркве која ју је одбацила. Погледајте у прошлу историју и видећете да је то истина.
Кад су протестантске цркве одбациле вест првог анђела, нису имале удела у Поноћном покличу. Овај поклич је требао да пробуди десет девојака. Зашто онда цркве Адвентиста седмог дана уче да ће Гласна вика ићи у свет? Кога се намерава пробудити? Које су вести дате у Гласној вици и коме? Велика борба нам говори да у вестима из Откривења 14 и 18, сви бирају између живота и смрти.
Жао ми је што сам морала да напишем овакве речи, али поглед на отровно вино цркава Адвентиста седмог дана показује ми да те цркве не само да су обучене у католичка одела (као што је била процесија из сна с. Вајт), већ да су увели Језуите и Инквизицију као у мрачном средњем веку. Срам и стид припадају нама што смо допустили да тако буде. Верску слободу коју су уз велику цену изборили хришћани у тамно доба, ми смо изгубили у време мира и благостања.
„Јер је записано да је Аврам имао два сина: једнога од ропкиње, а другога од слободне. Али онај од ропкиње био је рођен по телу, а онај од слободне по обећању. То је сликовити опис. Јер ово су два Савеза; један је с горе Синаја који рађа за ропство, и то је Агара. Јер је Агара гора Синај, у Арабији, и одговара Јерусалиму који је сада, и налази се у ропству са својом децом. А Јерусалим који је одозго је слободан, тај је мајка свих нас,..“ Гал 4:22-26. Црквена организација је Агара или доњи (земаљски) Јерусалим – који је за робовање, што значи бити под власти човека тј. под црквеном влашћу. Али да су наша имена била записана у горњем Јерусалиму, никада не би било потребе за црквеном организацијом. Христос нас позива на слободу, а не на робовање. Погледајмо сада слике у наставку. Да ли су истините или лажне? Да ли ће стварно Исусов долазак да сруши цео лик из Данила 2 или Он долази када су верници победили сва земаљска царства? Да ли камен долази с неба или је одваљен од горе? Да ли ће Исус доћи од неке земаљске горе или са неба? Ове слике се могу наћи у књизи Урије Смита о Данилу и Откривењу. Од земље која је у стопалима лика, Дух Свети формира судове за част. Али знајте да је камен одваљен од горе савршени квадрат, гладак као стакло, чист као снег, опран у Христовој крви. У овом савршеном квадрату ће 144 000 стајати на стакленом мору. То су они који нису пили отровно вино. То су они који су надвладали сваку земаљску и црквену власт. Нека будемо тамо. Амин. Л. Г.
